Од свих начина на који се знање може употребити ефикасно, најбољи је онај кога ћете заиста и да примените. Јер знање без примене нема никакву функцију. Међутим, и примена без знања може бити контрапродуктивна, па је правилна употреба знања од суштинске важности за сваки бизнис.

Као прво, привредници користе сопствено знање и умеће како би пружили што бољи производ односно услугу својим клијентима. Рецимо, на основу супериорног познавања тржишта, клијената и самог производа а уз помоћ мало инвентивности, могуће је предвидети будући тренд на тржишту и претећи све остале. И не само то, већ осигурати и задовољство клијената који имају осећај да их неко чује када износе предлоге. Оваква супериорна услуга и производи ће дефинитивно привући нове клијенте и омогућити даљи раст и развој.

Нови снабдевачи и сарадници ће омогућити приступ јефтинијим залихама сировина као и боље услове тржишног пласмана. А с обзиром да знате шта клијенти желе и шта вашим радницима треба, цео механизам ће имати бољи учинак. Добар извор знања и искуства помаже осталим радницима да се брже развијају, и зато свака фирма треба да има бар једног искусног радника од кога остали могу да уче како да посао обављају брже, лакше и ефикасније. Чак и шефови могу да науче понешто о односима на радном месту. Такође је ту и важна вештина коју треба савладати: како да учините да се радници осећају цењено и поштовано, јер је то од пресудног значаја за морал, скоро колико и плата коју добијају. Ако нисте знали, главни трик је у томе да они помисле да их неко слуша када износе предлоге. Чак и ако они не буду спроведени у дело, битније је да радници имају осећај да могу да допру до шефа.

Добро знање доноси и друге бенефите, попут боље кадровске политике унутар фирме. Треба знати који радници су у стању да ураде то што се тражи од њих а који нису, и да се сходно томе води политика запошљавања односно отпуштања. Било да је у питању производна или услужна делатност, ако нађете праве раднике за посао који сте им наменили, учинак ће бити далеко бољи него да запошљавате људе насумично и надате се да ће вам се посрећити.

Можда и најбољи и најуноснији вид уновчавања вашег знања јесте способност да набавите и продајете лиценце другим фирмама. Или то или консултантске услуге јер се највише исплате. Вама. Међутим, ваш успех у томе умногоме зависи од способности да заштитите сопствену интелектуалну својину. У средини где ауторска права и интелектуална својина не представљају светињу, уновчавање онога што знате иде далеко теже. Заправо, у неким случајевима је и немогуће, па је онда можда и исплативије да експлоатишете туђе знање уместо да улажете у своје – али само на краћи рок, јер дугорочно гледано овакав потез је хазардерски и непромишљен.