Бизнис стратегије

Стратегија је најпогрешније коришћена реч када је реч о било ком типу бизниса. Суштина сваке бизнис стратегије је избор како ћете доћи до свог циља, то је заправо путања избора ваших одлука. И овде никако није реч о томе како бити најбољи, пошто је то варљива појава, већ како бити јединствен. У просеку, у свету бизинса стратегије трају око седам година, осим у свету информационих технологија, где се све одвија мало брже. И можда звучи чудно, али пословни свет није исто што и спортско такмичење. Све је далеко комплексније penge247.dk, и ако је ваша мисија јединствена она вас може одржати на врху или врло близу тог врха дуги низ година. И у једној области пословања уобичајена је појава да постоји неколико великих компанија. Свака од њих има свој стил и наступ на тржишту, и генерално не сметају једна другој. Међутим, почетничка је грешка покушај имитирања најбоље од њих, јер вас неће одвести никуда по питању резултата, а коштаће вас и превише.

Такође, имајте у виду да изјава како желите да зарадите новац није никаква стратегија, то је само жеља. Раст бизиса такође није стратегија, већ тренутни резултат већ изведених акција. Раст или ширење пословања треба да се користе, али у току анализе будућих корака. И пре но што уопште почнете да размишљате о својој стратегији морате да врло детаљно познајете сопствену грану индустрије. Јер, свака индустрија има свој тип структуре и јединствене карактеристике. Компаније унутар једне гране нису изоловане, већ чине део већег екосистема. Помислите само како функционишу велике нафтне компаније, колики раст и развој имају и колики профит. А сада исто то замислите са пекарском индустријом или производњом пластике. Потпуно различита правила и потпуно различити нивои раста профита. И све ово ће одредити начин на који ћете креирати своју стратегију наступа на тржишту и даљег раста.

Следећа важна ствар о којој треба да размишљате приликом осмишљавања стратегије је избор mobil lån. Потребно је да тачно знате ко је ваша циљна публика, то јест клијенти, и како ћете их услужити. Најчешће је врло погрешно услуживати широк спектар клијената, јер је уобичајено да 20% њих доноси 80% профита вашој фирми. Зато је врло економично сконцентрисати се само на тај тип клијента и повећање продаје управо том типу, као и повећање броја истог типа клијента. На најједноставнијем примеру то изгледа овако: ако производите лизалице, тада ће ваша циљна група бити млађа деца, али ће најчешће мајке бити те које ће плаћати за ваше производе. Зато ваша понуда и продајна стратегија треба да иде у правцу забаве и заинтересованости деце, али и преко укључивања мајки. Обраћање тржишту мушкараца или девојака ће бити чисто губљење времена и новца. А из овог поступка следи и закључак да ћете морати да научите и како да одбијате одређени тип клијената и добављача, и не губите ни време ни новац размишљајући о томе. Или како би оснивач модерног стратешког размишљања Мајкл Портер рекао: „Суштина стратегије је у избору тога што не желите да урадите.“.

Наравно, немојте да заборавите да ваљана стратегија констатно захтева да се крећете, да „течете“ у свом послу. Конкуренција се мења, потребе, као и понашање купаца се мења, технологија напредује. Круцијални елемент је одређивање будуће стазе ових промена и инкорпорирање унутар стартегије ваше компаније. Ако ово нисте у стању да урадите бићете део прошлости, а не будућности унутар ваше бранше.

Како се опорезује предузетник

У случају да желите да отворите своју фирму вероватно је да је прва дилема са којом се сусрећете облик фирме који ће одговарати вашим потребама и наравно, најмање вам правити проблеме у вези исплате зарада и пореза. До сада је најлакше решење било отворити предузетничку радњу за коју се порез плаћа паушално, такозвани паушалац, зато што новац можете да подижете неометано, без специјалних правдања књиговођи или држави, и због могућности да уопште не унајмљујете књиговођу, што је редован трошак. Али исто тако, држава може да вам потпуно ненадано разреже огроман порез и баш због оваквих ситуација потребно је да добро размислите о облику регистрације своје фирме – credit247.

У ситуацији да се одлучите за предузетничку радњу знајте да постоје три модела опорезивања: самоопорезивање, самоопорезивање са исплатом личне зараде, ваше плате, и паушално опорезивање.

Ако је ваш избор самоопорезивање тада морате да будете спремни, у финансијском смислу, да плаћате порез на нето добит и социјална потраживања без обзира да ли у току тог месеца јесте или нисте остварили приход. Можете изабрати опцију да је ваша „званична“ плата на нивоу минималне прописане од стране државе, али и у случају да је нисте зарадили, порез и дажбине ће морати да се измире. Но, немојте одустајати од ове опције одмах на почетку, јер иако су ваша стална плаћања држави висока у случају да мало зарађујете, порез ће бити далеко нижи у односу на класичне паушалце. Тада се нећете стресирати на крају године када вам стигне пореска пријава и баш из тог разлога, ова опција самоопорезивања се чини најбољом ако сте тек на почетку пословања или су ваши месечни приходи још увек мали.

Што се самоопорезивања са исплатом личне зараде тиче, ситуација је врло слична, јер морате да редовно месечно издвајате новац за доприносе и дажбине, само што у овом моделу нећете плаћати порез на годишњу добит, што је изузетно повољно за предузетнике који реализују велике промете и зараде. Зараду можете себи одредити да буде минимална или блиска томе, те тако смањити редовна опорезивања, а само порез на нето приход у овом случају тренутно јесте 10%, што је врло повољно за успешна мала предузећа.

Паушално опорезивање заиста јесте најбоље решење у случају да не желите да се „давите“ у папирологији и плаћате књиговођу. И не заборавите да у сваком тренутку свог пословања можете располагати сопственим новцем, то јест новцем своје предузетничке фирме, а да се не правдате банци или држави. Међутим, овај тип фирме има и неколико врло битних мана. И прва и главна је да морате да будете спремни да месечно одвајате око 400 евра, у динарима наравно, на текуће доприносе и порезе. Ваши приходи не смеју да пређу 6 милиона динара годишње како је то држава прописала, па сада са једне стране од вас се очекује да издвајате не тако мали новац сваког месеца, али и да истовремено контролишете свој профит и држите га испод прописане границе. А у случају да профита нема у текућем месецу, редовне дажбине и порези ће вас свакако чекати. Треба искрено рећи и да висина ових месечних издатака зависи од процене пореских службеника, тако да може да буде мало нижа од ове процењене суме, али и мало виша.

Опорезивање фирме ДОО типа

Друштво са ограниченом одговорношћу се у Србији третира као озбиљна фирма, јер захтева и озбиљне послове, редовна намиривања дажбина и већи порез на добит у односу на предузетничку фирму. У случају да сте заинтересовани да оснујете овај тип предузећа треба да знате да то не морате да урадите сами, већ друштво са ограниченом одговорношћу или Д.О.О фирма могу да имају и два или више оснивача.

Приликом оснивања Д.О.О. ако сте једини оснивач можете се запослити као директор и у случају ширења пословања можете запошљавати своје раднике, али исто тако можете имати радни однос у некој другој фирми и основати своју, али у том случају нећете засновати радни однос.

У случају да желите да се запослите у сопственој фирми Д.О.О. (snabblån) је најбоља опција ако већ имате уговорене послове за које сте сигурни да ће вам у будућности, а оно макар једно време, доносити профите. Што се плаћања пореза и доприноса тиче морате да рачунате на чињеницу да ће трошкови за вас као запосленог износити око 110 евра, у динарима, за минимални лични доходак. И овај трошак ћете морати редовно да плаћате крајем текућег месеца за претходни месец, а на адресу Пореске управе. И уз овај трошак, рачунајте на редовно исплаћивање књиговође, јер без уговора са књиговођом нећете ни моћи да оснујете фирму и отворите банковни рачун. Због овога минимални месечни издатак је око 210 евра за територију Београда, радили или не радили своје уговорене послове, и имали или немали новца на рачуну да исплатите себи плату.

У случају да фирма остварује приходе треба да рачунате и на порез од 15% на крају године на нето приход. Ово се зове порез на добит саме фирме. А у случају да желите да подигнете приход фирме, јер то сада није ваше власништво, већ власништво Д.О.О. мораћете да платите још 15%, што се назива порезом на дивиденду – smslån utan uc. Немојте заборавити и на олакшице које легално смете да изведете. Гледајте да све могуће трошкове које имате преведете папиролошки као трошкове фирме, а сопствени новац који у почетку пословања уплаћујете на рачун фирме нека иде преко такозваног „Позајмица оснивача“ уговора. У тренутку када фирма почне да приходује ви слободно можете узети свој новац назад без икаквог додатног опорезивања.

Међутим, ако нисте сигурни да ће фирма моћи да остварује приход у почетку, тада можете да је оснујете као Д.О.О. али да се лично не запослите у њој, већ да радите за неког другог. чак можете имати и звање директора, али без уговора о раду који је оверен у ПИО фонду – jämför lån. У случају да сте стално запослени на неком другом радном месту, ово је најбоља опција за вас, јер сада можете да развијате сопствени бизнис без претераног страха од опорезивања. Месечни трошкови који ће ићи за државне дажбине у овом случају износе од 50 до испод 100 евра, у динарима, што је далеко повољније, али исто тако нећете моћи да подижете плату, јер плату званично примате на неком дргом месту, док ћете приход фирме моћи да преузмете, уз наравно плаћање 15% + 15% пореза на добит и дивиденду, што би вас чекало у сваком случају и да радите у сопственој фирми.

Руско смањење производње нафте

У последње време смо сви сведоци чињенице да је дошло до велике производње сирове нафте у свету, и да је збо гтога дошло до смањења цене сирове нафте по барелу. Ово је одлично за све оне који користе овај енергент у разноразне сврхе, а посебно је ово добра вест за возаче prestamos online. Са друге стране, ово и није тако добра вест за земље које су највећи произвођачи сирове нафте, као и највећи прерађивачи и дистрибутери овог енергента.

Може се слободно рећи да се целокупна руска економија заснива на производњи сирових енергената као што су гас и нафта., као и на њиховој даљој преради и обради, а потом и дистрибуцији ових енергената до корисника како у Руској Федерацији, тако и до корисника широм Европе и Азије. Пошто је Русија велики играч на овом пољу, и пошто целокупне финансије ове земље зависе од нафте, није ни чудо да је дошло до забринутости када је дошло до пада цене сирове нафте услед прекомерне производње и дистрибуције овог енергента. Овде трба напоменути и чињеницу да је Русија земља која тренутно има највеће резерве сирове нафте, која још није ни извађена, а које се налазе на њеној територији и у њеним прекоморским и преко-океанским поседима.

Како би заштитила себе, и своју економију, Русија је одлучила да смањи своју производњу нафте. прво смањење се очекује већ током првог квартала 2017.год. Планирано смањење се предвиђа на око 2.5% за целу 2017.год. Ово можда и не звучи пуно, али пошто Русија производи доста овог енергента, морамо напоменути да се заправо ради о 270милиона тона сирове нафте. Треба такође напоменути да је ово у складу са свеопштомм политиком Русије о заштити своје економије смањењем производње овог енергента јер је смањење у 2016. већ било значајно у односу на 2015. Тачније, ово смањење је износило око 277 милиона тона, тј око 2.0%.

Треба овде напоменути и чињеницу да је и сама Русија велики потршач нафте. Међутим, још битнија је чињеница да је Русија и један од највећих прерађивача и извозника оог енергента у свету. Русија јетакође члан и Организације земаља произвођача нафте. Управо је ова група земаља и одлучила да смањи производњу сирове нафте како би се цена овог енергента увећала. У складу са тим, Русија, као и остале земље ове организације, сваке године смањују производњу сирове нафте, и на тај начин покушавају да повећају ену овог енергента.

На који начин ово може утицати на глобалну економију? Пре свега, ово може имати великог утицаја на саму цену горива које се користи за аутомобиле и остала средства, што ће само по себи довести и до повећања трошкова превоза, и цена карата код аутобуских, авио и железничких превозника. Штавише, ово поскупљује и саму пољопривредну производњу јер се овај енергент користи и кад су у питању пољопривредне машине. Ово на крају може имати утицаја и на повећање цена пољоривредних, а самим тим и прехрамбених, производа.

Закључак је веома прост: сигурно је да ће смањење производње сирове нафте бити добро за Русију са гледишта њене економије creditos rapidos sin nomina, али ово може имати и негативне последице по светску економију.

Пословни проблеми у Србији

Већ смо у ранијим чланцима анализирали које проблеме могу да имају појединци и групације који желе да се баве неким бизнисом у Србији. Овај чланак ће бити наставак тога из простог pikavippi разлога јер желимо да што детаљније и прецизније људима који желе у Србији да инвестирају покажео са каквим потешкоћама могу да се сусретну, како би били спремни да исте и реше.

  • Један од проблема приликом пословања јесте новац. Новац је главни покретач покретања неког посла јер је циљ сваког рада остваривање зараде и профита. Проблем може да настане уколико постоје одређени проблеми приликом тока готовине у вашој фирми. Главни и основни проблем овде јесте култура рошења новца и пословна култура у Србији. Наиме, приликом остваривања профита неког предузећа, врло је битно да пре свега платите све дажбине држави, да подмирите све потенцијалне раднике и добављаче, потом да инвестирате и даље у своје пословање, па тек онда да видите колико ће вам новца преко тога остати. Није циљ остваривања профита код неког пословања да новац трошите за себе и своје личне потребе и хирове. Новац мора пре свега да се улаже и креће у предузећу, а да се само апсолутни вишкови користе у личне сврхе.

Овде се јавља јоше један други проблем, колико новца трошити. Наиме, код нас у Србији је неретко правило да послодавци желе да за што мање пара покрену неки посао, или унапреде исти. Уколико срежете све инвестиције или улагања, ви самим тим правите велику штету самом себи на више начина. Наиме, радници ће бити незадовољни због мањих примања и зато ће мање радити. Поред тога, инвестираћете половично и тако ћете и сами себи смањити добитак. Дакле, боље је уложити више, и не штедети приликом инвестирања или отпочињања новца, уколико желите да у потпуности остварите повољне приходе.

Још једна ствар је веома битна – паметно прорачунавање зараде. Често се дешава да поједини људи почињу неко пословање са веома превеликим очекивањима по питању потенцијалне зараде, тј. новцу који очекују да ће зарадити од неке продаје или услуга. Врло је битно да платите стручна лица која ће вам све лепо порачунати, тј. ваше добитк,е како бисте знали како да испланирате своје пословање и расходе. Овде се сада јавља још једна додатна опасност. Наиме, када људи виде да је зарада мала, онда они „напумпају“ цене. Само ово може да има још гори ефекат, јер неки људи, услед повећане цене услуга или производа, могу да одлуче да не купују одређени производ. На овај начин можете остварити још већи контра ефекат.

Приликом првих проблема у пословању pikavippi luottotiedottomalle, да ли са тржиштем, ценама или производњом, много је битно да знате када затражити помоћ. Експерти и постоје зато да помогну у проблематичним ситуацијама, и да дају и пронађу најбоља решења за одређене финансијске или производне проблеме. Ово је итекако потребно свима онима који су нови на тржишту, или који немају довољно пословно искуство.

Врло је битно да сви узму у обзир наведене ствари како би знали шта и како радити приликом бављења бизнисом. Ово су јошнеке генералне смернице на које треба обратити пажњу.

Финансирање малих и средњих предузећа (МСП финансирање)

Финансирање малих и средњих предузећа представља главни извор капитала од којег има корист читаво пословно финансијско тржиште. Зајам kiirlaenud и други правно-обавезујући уговори и споразуми представљају главни вид пласирања тих финансија на отвореном тржишту. Међутим, треба имати у виду да нису сва финансијска средства добијена у виду зајма, нити су дошла из индивидуалног екстерног извора. Добар део предузећа, нарочито мањих и средњих се финансира од сопственог профита или неформално путем одложеног плаћања добављачима sms laen.

У сваком случају, овакво финансирање представља један од стубова савремене економије, јер је огромна маса људи запослена у малим и средњим предузећима, па би недостатак финансирања и њихово затварање довео до огромне масе људи на улицама који не би имали од чега да живе и издржавају своје породице. Стога је овај тип финансирања прилично заступљен и у академским и у политичким круговима, али то не значи да ова предузећа добијају свој заслужени део финансијског колача. Због тога је праведнија дистрибуција финансија у овој области једна од горућих тема како на академском плану тако и у владама многих држава укључујући и нашу.

Наравно, сви ови напори нису били без икаквог резултата. До сада су изнедрили читаву плејаду шема и програма прилагођеним најразличитијим могућим околностима које се могу наћи унутар неке економије, па самим тим имамо и неколико различитих приступа финансирању малих и средњих предузећа. У зависности од разних фактора, најоптималнији вид финансирања може бити традиционални зајам који потиче од комерцијалних банака и других зајмодаваца. Банке су, историјски гледано, одувек настојале да пребаце сав ризик што је даље могуће од њих, као и да финансирају само она предузећа и подухвате који су у стању да гарантују повраћај новца.

Стога имају читав систем базиран на процени вредности имовине дужника, разних доприноса као и финансијских пројекција. Жиранти и осигурање су постали стандардно средство у арсеналу комерцијалних банака, али њихова непопуларност је охрабрила бизнисмене да потраже други, алтернативни вид финансирања. Осим позајмица од компанија и директних инвестиција од стране разних инвеститора, предузетнички капитал је такође доста узнапредовао и предвиђање изводљивости никада у историји није било поузданије.

Међутим, без обзира на свој непобитни значај како за појединце тако и за читаво тржиште, финансирање малих и средњих предузећа има и своје недостатке, посебно када су у питању тржишта у развоју. Већина савремених система се ослања на судове и државу да гарантује стабилне пословне услове и правну сигурност, али то није свуда могуће нити реално. Због тога овај вид финансирања нема исти степен ризика у некој Западноевропској држави и рецимо некој од држава Блиског Истока. Пошто степен ризика није исти, ни камате и трошкови не могу да се пореде једни с другима, што значи да ће неке фирме далеко теже долазити до развојног капитала, и то не својом кривицом, што ће резултовати лошим економским учинком, па ће проначажење капитала бити још теже и тако у круг.

Како превазићи проблем финансирања малих и средњих предузећа?

Највећи проблем с којим се сусрећу мала и средња предузећа када покушавају да узму зајам prestamos en linea у банци је чињеница да не могу да пруже неопходне гаранције. Као прво, немају довољно вредне имовине и не испуњавају све услове које банке траже, па не могу да добију кредит. А предузетнички капитал јесте вољан да улаже у предузећа овог типа, али само у она која имају довољно велику зараду да сигурно покрију све трошкове. Једини проблем са овим приступом је да предузеће које зарађује довољно да може да пружи овакве гаранције, њему зајам неће ни требати него ће се финансирати из сопствених средстава. Сигурно је јефтиније од камата које би морало да плати prestamos sin buro.

Међутим, проблем остаје у томе да је већина малих и средњих предузећа у својеврсном процепу: нису довољно велика ни занимљива за предузетнички капитал, али траже више новца него што су банке спремне да ризикују на њих. Тај проблем је нарочито изражен у неразвијеним тржиштима и државама са слабијим економијама.

У глобалу, постоје два приступа решавању овог проблема, а ни један ни други нису баш идеални јер имају озбиљне недостатке. Као прво, могуће је донети регулативе које би „охрабриле“ банке да финансирају чак и она предузећа која не могу да пруже довољан залог да покрију зајам који им је неопходан. Не само да би се овим банке ставиле у ризичну ситуацију која би угрозила штедише па и читаву економију на дужи рок, већ би и предузећа западала у дугове које реално гледано многа од њих не би била у стању да покрију. Многе фирме једноставно немају добар пословни план и све папире, да не помињемо имовину и очигледан недостатак профитабилности.

Друго решење би било да се те фирме некако испомогну да би постале примамљивије предузетничком капиталу. Ако се довољно смање ризици а повећа зарада, шансе за добар зајам и финансирање уопште постају далеко веће. Међутим, и овај приступ је само донекле применљив и то на предузећа у развијеним економијама. Тамо где нема правне сигурности не може бити ни реалних гаранција па колико год примамљиво изгледала, тамошња предузећа никада неће привући праву врсту инвеститора. Не док се не створе услови.

Па ипак, још увек има наде. Општи недостатак информација и недовољна информисаност постају све мања препрека у ери интернета, а комуникациона технологија је додатно снизила цене пословања. Оног тренутка када се услови створе, инвеститори ће похрлити ка овим предузећима јер ће објективно гледано нудити најбоље прилике за раст и развој. Ако ништа друго, тренутно владају трендови инвестирања у нестабилна подручја као неки вид квазиалтруизма, у циљу скупљања политичких поена и популарности које са собом носи добротворни рад. Иако није идеалан, овај вид пословања би могао да спасе гомилу малих и средњих предузећа у неразвијеним срединама или да их учини могућим.

Како добити зајам за бизнис

Многи кажу како у бизнису нема пријатеља, већ само партнера и конкурената. Али то не значи да се ни у шта и ни у кога не можете ослонити. Уколико је тако нешто могуће, најбољи извор финансирања властитог бизниса јесте ваша животна уштеђевина. Тешко је поверовати и изгледа контрапродуктивно ризиковати властиту будућност на тај начин, али у поређењу са зајмовима, позајмицама и кредитима ово представља један од најповољнијих видова финансирања.

Нема камата, документације, мољакања нити кварења породичних веза. Наравно, ако није довољно, можете да затражите помоћ од породице и пријатеља или приликом рада или у прикупљању средстава за финансирање. На Западу овај тренд захвата већину малих предузећа, па чак и нека средња мада су она знатно ређа. Чак и ако не планирате да финансирате све из вашег џепа, гледајте да покријете некако бар четвртину трошкова, ако не можете половину.

За остатак можете да узмете зајам или тако нешто, а чињеница да сте спремни да лично преузмете ризик може доста да помогне када будете убеђивали инвеститоре и зајмодавце да вам повере свој новац. Ако им тражите паре а не делујете као да имате удео у судбини фирме, нећете деловати озбиљно па ће вам и могућност финансирања знатно опасти. Посвећеност успеху је моћан мотиватор како за вас и ваше раднике, тако и за општу јавност. Ако гарантујете имовином, шанса за зајам постаје још већа, али ако нисте обазриви можете лако да останете без свог власништва.

Пробајте да добијете средства од државе. Услови отплате су обично далеко повољнији него код комерцијалних зајмодаваца. Нажалост, оваква средства су ограничена па је мало вероватно да их баш ви добијете. А и оно мало што дају је обично резервисано за неку мањину, или дају само женама, или само младим предузетницима а ви сте „престари“… Мада понеки од ових зајмова не морају да буду враћени ако посао пропадне тако да се ипак исплати покушати. Никад се не зна.

Осим тога, ту су увек комерцијални зајмови, било дугорочни или краткорочни. Ови први су бољи за веће трошкове или ствари које планирате да користите бар годину дана. Могу прилично ефикасно да покрију пословни простор, алат, машине и скупу опрему. Нажалост, њих обично морате да обезбедите неким залогом или гаранцијом. Краткорочни зајам уме да буде скупљи, али је добар за свакодневне трошкове које не можете другачије да покријете. Не узимајте га ако не можете да га отплатите у року од годину дана или мање, осим ако није баш хитно.

Главне ствари на које треба да обратите пажњу јесу ваша зарада, имовина коју поседујете, колико сте уложили властитог новца и да ли редовно измирујете обавезе. Зајмодавци обично то гледају јер на основу тога процењују да ли је зајам добар пословни потез за њих или не. Ако не зарађујете довољно, немате чиме да гарантујете повраћај новца, ништа вас не држи у властитој фирми и не измирујете обавезе, опростите се од зајма. Нико вам га неће дати.

Како финансирати властити старт-ап бизнис

Ако сте се носили мишљу да узмете зајам како бисте финансирали властиту старт-ап компанију, можда постоји и алтернатива комерцијалним зајмодавцима, ма како то чудо звучало. За сваки посао је потребан почетни капитал, односно новац за финансирање вашег бизниса, изнајмњивање пословног простора, куповину материјала, алата и опреме као и свега што вам треба. За неке од тих ствари се можете снаћи и сами, уз помоћ породице и пријатеља, али ће вам кад-тад затребати зајам.

Заправо, један од главних узрочника пропасти малих предузећа јесте недостатак капитала, јер газде не процене све трошкове како треба. Због тога је сума новца која вам је потребна једна од првих и најважнијих ставки на списку ствари које треба да урадите пре него што отворите радњу. Осим тога, треба да прорачунате период у коме планирате да извучете свој новац назад, односно да повратите инвестицију и почнете да зарађујете. И на крају, када мислите да постигнете тачку где зарада прераста трошкове пословања и доноси профит.

Ако вам ово изгледа исувише компликовано, знајте да не мора да буде. Довољно је да упростите проблем и сведете га на пар ставки. Прва ставка, рецимо, би били трошкови оснивања. Треба да знате шта је тачно потребно да би се отворила фирма коју ви планирате и колико то кошта. Затим сведите рачуне и пребројте уштеђевину да бисте знали с којом сумом тренутно располажете. Ако имате довољно да покријете трошкове, одлично, али ако не, требаће вам зајам. Можда породица, комшије и пријатељи могу да помогну материјално? Затим проверите да ли имате сву имовину и опрему која је неопходна, укључујући и радну снагу и сопствено знање. Ако имате све што треба, почните са радом.

Наравно, сваки од ових корака може представљати препреку али се она може превазићи. На пример, ако не знате шта све треба, ту је интернет, али и конкуренција па се распитајте. Ако немате довољно новца, а ни солвентне пријатеље и рођаке, ту је стари добри зајам у банци или сличнох установи. Ако ни то није довољно, има много старт-ап фирми које се финансирају донацијама преко интернета, а које не морате да вратите па можете и да окушате срећу с њима. И на крају, ако је проблем у искуству, односно његовом недостатку, увек можете да потражите савет од неког искуснијег радника или да га унајмите да ради за вас.

У сваком случају, финансирање бизниса није ни лако ни једноставно, а и носи са собом велику дозу ризика. Па ипак, то је нешто са чиме се морате суочити ако мислите да будете сам свој газда, као и да испуните све ваше планове и снове. Ако и не успете, увек можете да пробате поново за пар година. Уосталом, чак ни Рим није изграђен за један дан, зар не?

Стратегија знања за ваш бизнис

Доношење свеукупне стратегије за управљање информацијама и знањем унутар вашег пословног подухвата је од кључне важности за његов успех и будући раст. Чак и у малим фирмама мора да се зна неки ред. Ова стратегија ће покрити ваш приступ усвајању нових знања и вештина, било да то радите ви лично или планирате да то захтевате и од ваших запослених. У највећем броју случајева, ово значи да ћете морати да сачините списак писаних смерница и да га проследите својим радницима и партнерима.

Било да сачините сопствени или „позајмите“ туђ, овај сет смерница има за циљ да усмери целокупну радну снагу у смеру који сте ви одредили и замислили. Који је ваш став према експериментисању и иновацијама? Неки послови стално нешто мењају а други нађу нешто што им одговара и терају све док могу. Када дође до открића или напретка, да ли ће цела фирма бити упућена у тајне заната или ће то знање бити резервисано за вас и најужи круг ваших сарадника од поверења.

Али сама дистрибуција парчета папира са вашим инструкцијама није довољна. Морате да убедите своје запослене, а у првом реду старији менаџмент да ове смернице имају смисла и објасните због чега треба да их спроводе, као и да их информишете о свим добрим странама стратегије коју сте ви одредили. Можете чак и да их укључите у сам процес доношења одлука у вези стратегије. Можда имају корисне идеје и савете о најбољим начинима прикупљања знања и података као и дистрибуцији истих.

Када доносите стратегију од овакве важности, морате имати у виду ефикасност ваше фирме коју тренутно исказује. Ако је објективно сагледате и то из више углова, требало би да можете да уочите већину предности и мана, бар када је у питању коришћење интелектуалних капацитета који су вам на располагању. Анализом интерних процеса комуникације можете да закључите у чему је проблем као и да ли идеје стижу тамо где треба и на време. Ако ваше особље нема додира са стварним збивањима, то је озбиљан проблем који мора под хитно да се реши.

И што је најважније, учење и усавршавање је сталан процес, па је боље да одредите смернице које осигуравају несметан ток истих. Другим речима, ако планирате да улажете у радну снагу, то ћете морати да радите константно, кроз семинаре, радионице и едукационе материјале. Само водите рачуна да посао не испашта због ваше визије о усавршавању. На крају крајева, неко мора све то и да плати, а ако посао не доноси профит неће бити новца ни за истраживање ни за едукацију. Довели бисте се у ситуацију да без новца не можете да приуштите усавршавање и иновације, а без њих нећете имати добар производ односно услугу. Што пак резултује мањим обимом пословања, још мањим приходима и тако у круг.